Mar 13
31
Kako me je Alt – J osvojio
Neko na timeline-u Facebook-a je postavio klip pod nazivom “Breezeblocks” i ja kliknuh. Oduševih se momentalno.
Alt-J je definitivno nešto čime bi se hipsteri iz KC-Grada oduševili jer je različito, a meni prija iz istog razloga. Različito + kvalitetno. Muzika je višeslojna i potpuna u svakom smislu, oduševljavaju me sa prelazima ritmova i ubacivanjem skoro neprimetnog “brujanja” u pozadinu koje refrenu daje dramatičnost. Vokal (Joe Newman) je uz pomoć kolega koji ga savršeno prate postigao traženi “Indie” efekat koji prija i opušta. A spotovi! Posebna priča, umetnost za sebe, vrlo kreativni i zarazni.
Na konkretnom primeru:
Mar 13
19
Dan kad padoh
Sikstinska kapela oslikana je tvojom mišlju.
Isprobaću sve teorije što padaju u vodu,
Neka mi pravedno sudi čekić gradske ptice.
Krah. Spas. Titraj plamena lizalice.
Tu je zbog mladosti što se survava u nepovrat,
Bili ste mi tu, svi, na samo korak.
Petrolejska sećanja su drobljen orah
I korozija misli mladog probisveta
Dok veje vreme na stanici pustoj.
Ne zamišljaj slike u izmaglici gustoj
Zajaši nerazvezane srebrnaste alke
Kostur još postoji, a vetar oko njega?
Ulazi u pore, hladan poput snega.
Posted in Da se podeli by .
Jan 13
10
Jarac (izvod iz jednog chat-a)
Zaboravih da ti kažem da ja jednom nedeljno prodajem jabuke ispred zgrade.
Izvadim moju gajbicu i sednem. Poređam one jabuke. A one sve lepe, pre toga dobro uglačane, razume se.
I boli me uvo. Ja, moj slamnati šešir i muštikla. Sveto trojstvo koje garantuje ludu zabavu.
Posted in Da se podeli Van priče by .
Jan 13
5
Apotekar
“Kičica! Kičica!” – vikao je stari kamenorezac jer mu na pamet pade da u crveno oboji nos pretužne skulpture nadgrobnog spomenika, ispod kog će ležati poznati apotekar, kako piše. I dečak mu zaista u najkraćem roku donese četku i kantu farbe, one za zid. Ovaj približi kantu kod nogu i žustro umoči četku do pola, pa potom skoro neprimetno dotače jednobojnu skulpturu po nosu. Dečak se nasmeši a kamenorezac ga dobroćudno osmotri.
Posted in Da se podeli by .
Jan 13
1
Vodka
Teško je disala.
Oči joj tražiše tračak nade u prostoriji sa samo jednim vratima i par komada starog nameštaja. Vrata. Vrata su spas – ponavljala je sebi dok joj je hladna cev kolta milovala vrhove usana.
Znala je da će brzo zaspati bude li načinila jedan nagli pokret, a opet je histerična tinejdžerka u njoj to tako želela. Činilo joj se da sve oko nje, pa i ona izgledaju prosečno u ovom trenu, nije tu bilo ničeg spektakularnog. Osim vrata.
Od milijardu misli koje joj prolaziše kroz glavu ni jedna nije bila vezana za ljubav, porodicu, osobu. Isparenja vodke koju je pila neposredno pre poljupca sa hladnim prijateljem opustiše je dovoljno da se ponaša kao glavni lik crtanog filma. Pre samo par minuta, ili to već behu godine, planirala je kako će da sredi svoj život. Tada je paperjasti vetar i dim cigarete nisu upozorili da može da dođe do ovoga, u toplini svog doma.
Posted in Da se podeli by .
Dec 12
17
Bol u snu
Stravičan zvuk se prolio pod nebom ogromnog grada. Kiša je lila kao što nije nikad do sad, a par umornih pasa je zavijalo kao da najavljuju dolazak nečeg užasnijeg od mokre kože i praznog želudca. Ulična svetla su jedva tinjala, a njihovi slabašni snopovi su bili hladniji nego kapi koje kvasiše ispucali asfalt.
Sa svakim oglašavanjem groma jedno lice se grčilo više nego ostala, više nego lica dece koja su ležala u mračnim spavaćim sobama. Bilo je to lice Ajkija, usvojenog preplašenog dečaka. U nedostatku drugog rešenja, Ajki je pri svakom zvuku koji podseća na grmljavinu stavljao ruke na uši i pevao svoju omiljenu pesmu, klateći se napred-nazad i trepćući. Još kada se nije sećao sebe znao je da to treba da radi, jer da nije grmljavina bi mu ušla u glavu i ukrala snove. To je nekim čudom naučio i pre nego što je progovorio, a možda su ga samo njegovi staraoci tako vaspitali. U početku je samo stavljao ruke na uši i urlao koliko god je mogao (jer ga je bolelo kada čuje grom), a kada je naučio da peva sve je bilo neuporedivo lakše. Ne samo zbog groma, već zbog svoje boje glasa.
Posted in Da se podeli by .
Nov 12
23
Autostoper
U prethodnom životu bio je žena, bar je tako mislio, ali misli su se previše često smenjivale da bi dozvolio sebi zabrinutost. Osećao se kao da ga njegov isuviše kvrgav prst podstiče na sećanje….Jecaj. Bila je sledeća misao, ili strah? Težio je da ne odgonetne.
Šetao je širokom ulicom, koja je izazivala osećaj praznine u njemu, sve dok mu se pogled nije smirio na čoveku, ispruženog palca, zaustavljajući očigledno nepostojeće automobile. Na ulici su se nalazili samo njih dvojica, razmenjujući poglede, odmeravajući snagu upornim zurenjem. Htede da produži, ali znatiželja je prevladala. Autostoper je bio obučen kao žena, imao je isuviše kratku suknju, u ruci je stezao nešto što je ličilo na torbu. Na licu se nazirala prethodno dobro izbrijana brada. Da, siguran je da je muškarac. Pomislio je da je možda nekakva vrsta halucinacije, ali muškarac je bio i te kako stvaran. Osećaj gađenja naterao je čoveka da ustukne, ipak se predomisli i priđe mu. Zagrli ga, briznuvši u plač.
Posted in Gost bloger by .
Nov 12
20
Beirut
Ko voli James Blunta, Gogoll Bordello, cigansku narodnu i bajkovitu muziku možda je našao porodično pakovanje navedenog. Dugo nisam čuo ništa slučno grupi Beirut, a na prvo slušanje mi deluje kao da će mi dugo držati pažnju. Prosto, takva kombinacija prožeta uličnim improvizacijama drži pažnju i tera vas da otkrivate nove dimenzije njihovih pesama, iznova i iznova. Na svako novo slušanje slušaocu se produbljuje mašta, pa ista pesma odslušana više puta svaki put zvuči drugačije. Na konkretnom primeru:
Sep 12
29
Restoran
„法國餐廳“, pisalo je na istrošenoj reklami iznad lokala u najzavučenijoj ulici u gradu. Preko puta restorana je bilo dvorište sa kućom, a u dvorištu je jako često obitavao gospodin Dragan. On nije imao prevelike ambicije prema izlaženju u spoljni svet, dvorište mu je bilo sasvim dovoljno za njegove potrebe. Instinkt mu nije nalagao da mnogo istražuje, a on je verovao svom instinktu.
Zadihao se. Od jutros je trčao, i ako po njegovim standardima to nije bilo uživanje znao je da mora malo da se razmrda kako bi… kako bi… jednostavno je morao. A nakon tog polusvesnog tumaranja sledio je najlepši deo dana – časovi jezika. Oduvek je hteo da nauči da čita, a kada to savlada onda će da pročita sve proklete natpise koje može da vidi i u krajnjem slučaju da razume o čemu ljudi toliko baljezgaju. Danas je bio poseban čas, neka vrsta testa.
Posted in Da se podeli by .
Sep 12
28
Hoću
Surduknuću.
A onda nekako pogodiću kuću,
Zagrejaću jednu vruću,
Onu slatku, žuću.
U san potonuću.
Sanjaću o dostignuću,
Nadam se da poginuću,
Budeći se uz jednu ljuću.
Prokunuću.
Rekao sam ostaviću,
Plašim se da ostariću,
Mariniran u lošem piću.
Posted in Da se podeli by .